21. Granična (borderline) ličnost: između ništavila i haosa

(Za definiciju organizacije ličnosti koju koristimo kada je reč o specifičnim klasterima i tipovima kao što je granična ličnost, pročitajte OVAJ TEKST.)

Usko povezano sa narcisoidnim ličnostima je i koncept granične ličnosti. Neki autori čak smatraju da su ova dva tipa ličnosti nerazdvojiva, tj. da uvek imamo dozu jednog u drugom. Neki smatraju da su mehanizmi nastanka narcisoidnih i graničnih ličnosti skoro identični (Kernberg). Iz tog razloga smo više pažnje posvetili narcisoidnim ličnostima i većina toksičnih ponašanja koja važe za njih, važe i za granične. Naravno, postoje neke specifičnosti koje ćemo ovde opisati.

Koncept granične ličnosti dolazi iz psihološke literature, gde se govori o graničnom poremećaju ličnosti (eng. “borderline personality disorder”). Nećemo da ulazimo sada u to da li je to “poremećaj” ili nije, da li se autor slaže sa medicinskim “dijagnostifikovanjem” itd. Koristićemo se ovim konceptom radi orijentacije i zbog toga jer ga smatramo korisnim okvirom za dešifrovanje i razumevanje toksičnih odnosa roditelj-dete i javljanja patološkog unutrašnjeg kritičara. Termin “granična ličnost” je i dalje dosta zamagljen, tako da ćemo koristiti opis iz literature kako bismo imali početni kontekst na osnovu kojeg možemo vršiti dalju analizu. Lista ispod prikazuje sumu karakteristika granične ličnosti prema literaturi (APA, 2013):

  • Patološki strah od napuštanja, bilo stvarnog ili umišljenog
  • Nestabilni odnosi sa drugima, koji su najčešće jako intenzivni, iz stalnu idealizaciju i demonizaciju drugih
  • Nestabilna slika o sebi
  • Impulsivnost u autodestruktivnim aktivnostima (npr, promiskuitetnost, poremećaji ishrane, konzumiranje droga i alkohola, nasilnička vožnja, kockanje)
  • Stalni navrati suicidalnog ponašanja, parasuicidalni pokušaji, samopovređivanje
  • Afektivna nestabilnost, izazvana velikim reaktivitetom raspoloženja, npr. intenzivna disforija, anksioznost ili iziritiranost koji traju par sati, a ređe i do par dana
  • Hronično osećanje praznine
  • Nemogućnost kontrolisanja besa (npr, česti „ispadi“, tantrumi, ljutnja, česte tuče)
  • Deluzije, paranoja (odbrambeni mehanizmi)

Granično organizovane ličnosti uglavnom definiše sveprožimajući obrazac nestabilnosti u interpersonalnim odnosima, self-imidžu, afektima, uz izraženu impulsivnost (APA, 2013). Termin “granična“ u ovom slučaju označava stanje koje je na granici između neurotične i psihotične organizacije ličnosti. Pojednostavljeno rečeno, to znači da, pored tipično neurotičnih crta (anksioznost, depresija, promene raspoloženja, itd), kod osobe se mogu uočiti i karakteristike psihotične organizacije kao što su paranoidne ideacije (ideje persekucije, na primer), sumanute ideje i slično.

Napomenimo i to da ne postoji jedna definicija, kategorija granično organizovanih ličnosti, dakle ne možemo govoriti o jedinstvenom sklopu i strukturi, već o više varijacija, vrsta, tipova i slično. Isto tako, primetili smo da postoji više mehanizama koji dovode do različitih obrazaca mišljenja, emocionalnog funkcionisanja i ponašanja. Ipak, eksperti u oblasti proučavanja i tretiranja osoba sa graničnom organizacijom ličnosti (Kernberg, 1975) došli su do nekoliko glavnih karakteristika koje obuhvataju većinu osoba sa ovom problematikom, a to su:

  1. Manifestacije ego-slabosti: ogledaju se u drastično smanjenoj sposobnosti kontrole afekta i emocionalnog ispoljavanja, što rezultira u čestoj impulsivnosti i emocionalnim tantrumima. Smanjena je sposobnost tolerisanja negativnih emocija (anksioznost, bes) i stresnih situacija, te manjak sublimatornih kanala (aktivnosti, ponašanja i razmišljanja preko kojih se kanališu negativne emocije u, recimo, kreativan hobi), što može uzrokovati rizična ponašanja (korišćenje supstanci) i autodestruktivne manevre (samopovređivanje, pa i samoubistvo).
  2. Pomeranje ka primarnim procesima mišljenja: usled nemogućnosti nošenja sa stresnim situacijama i jakim emocijama, te slabosti bazične mentalne strukture, granične ličnosti imaju tendenciju ka regresiji na kvazi-psihotične načine razmišljanja, depersonalizaciji i disocijaciji. Javljaju se paranoidne ideacije proganjanja, napuštanja, manipulacije, hipohondrijske ideacije i slično.
  3. Specifične defanzivne operacije: korišćenje tzv. “primitivnih” mehanizama odbrane kao što su cepanje (najzastupljeniji mehanizam), idealizacija, projektivna identifikacija, negiranje. Ovo je očigledno rezultat nemogućnosti osobe da sebe i svet opazi kao celovite i istovremeno raznovrsne, već kao fragmentisane.
  4. Patološki internalizovani objektni odnosi: usled neadekvatnih ranih odnosa karakterisanih toksičnim situacijama, granične osobe imaju problem sa ostvarivanjem funkcionalnih odnosa sa drugima. Druge gledaju kao skroz “dobre” ili skroz “loše”, idealizuju ih ili totalno devaluiraju, ambivalentne su usled konfliktnih strahova – straha od napuštanja s jedne strane, te straha od preterane intimnosti sa druge.

Granične osobe imaju ogromnu potreba za intimnošću, ali u isto vreme i veliki strah od približavanja drugima usled nestabilnih ego-granica. Tako će granična osoba biti konstantno rastrzana između težnje ka intimnošču i težnje ka izbegavanju, što uglavnom dovodi do formiranja tzv. “push-pull” (“guraj-vuci”, “kreni-povuci se” ili “približavanje-odbijanje” obrazac) odnosa sa drugima. Konkretno, obrazac izgleda ovako: osoba A će prvo pokušati da se približi osobi B, odnosno gledati da ostvari intimnost (često veoma brzo, tj. prebrzo); kada se to desi, tj. kada osoba B uzvrati sa približavanjem, prva se povlači i postaje odbijajuća (“gušiš me”, “previše smo bliski”, itd). Ukoliko se desi da osoba B sada krene u povlačenje, osoba A ponovo započinje ciklus približavanja, usled intenzivnog osećaja separacione anksioznosti; odnos ponovo postaje intimniji, nakon čega osoba A ponovo oseća “težinu” i potrebu da se povuče, i tako u krug.

Umetnički prikaz ekstremnog straha od napuštanja koji stoji u osnovi problematike granično organizovane ličnosti

Ambivalentnost je, možemo reći, jedan od psiholoških mehanizama koji je najviše zastupljen u celopkupnom unutrašnjem svetu granične ličnosti. Ove osobe uglavnom karakteriše “anksiozno-odbijajući” i “anksiozno-preokupirani” obrazac povezivanja. To znači da stalno brinu o tome kakav je odnos (“da li smo dovoljno povezani”, “da li me voli”), plaše se napuštanja i veoma često dovode u pitanje osećanja partnera (“da li me stvarno voliš”, “koliko me zapravo voliš”, pa i ideacije kao što su “ti mene ne voliš”, “nije ti stalo do mene”, itd.). To može dovesti do toga da osoba aktivno ili pasivno testira partnera u emocionalnom domenu, kreirajući situacije u kojima se druga osoba na određene načine provocira, te se njen odgovor posmatra i ocenjuje, nakon čega se potvrđuju ili odbacuju primarne anksioznosti napuštanja. Ovakva i slična ponašanja proizvod su, između ostalog, veoma nestabilne slike o sebi, niskog samopouzdanja, intenzivne separacione anksioznosti i poremećenih ego-granica, karakterističnih za ove osobe.

Granične ličnosti su takođe poznate po svojim ekstremnim promenama raspoloženja (eng. “mood swings”), gde se u trenutku iz mirne osobe mogu pretvoriti u užasno besnu, ili će jedan dan da budu veoma depresivne i povučene, a drugi dan “pozitivne”, nasmejane i ekstrovertne. Promene raspoloženja se mogu događati i više puta dnevno, a ekstremna raspoloženja menjati vrlo brzo i često. Impulsivnost i preterano afektivno reagovanje nisu nikako strane graničnim ličnostima. Neretko razmišljaju i osećaju se u striktnim kategorijama “crno-belo” (dakle, za njih si ili ovakav ili onakav, život im je u trenutku ili crn ili beo, nema između). Takođe, uz to vezan i karakterističan je i obrazac “idealizacija-devaluacija” gde će vas u jednom trenutku obožavati, a u drugom vređati kao da ste najgori šljam. Obrazac idealizacije i devaluacije se može razvući i tokom dužeg perioda (npr. u partnerskim odnosima) gde će na početku veze da vas uzdižu u nebesa, pokazivati vam ogromnu količinu pažnje, “bombardovaće” vas pozitivnim emocijama, a onda će nakon par nedelja ili par meseci da vas smatraju za najobičnijeg idiota, slati vam uvrede, ponižavati vas i ignorisati. Ukoliko budete želeli da napustite odnos, postoji velika šansa da će vas emocionalno ucenjivati, pretiti nekom osvetom (neretko čak i samoubistvom) jer imaju ogroman bazičan strah od odbacivanja.

Često se žale na osećaj unutrašnje praznine i zato će se upuštati u raznorazne “avanture” kako bi popunili emocionalnu prazninu i kompenzovali osećaj besmisla. Ova ponašanja mogu biti seksualnog tipa (promiskuitetno ponašanje), varanje partnera ili upuštanje u više seksualnih “kombinacija”, ludi provodi i često posećivanje žurki, bavljenje ekstremnim sportovima, upadanje u nevolje sa zakonom, traženje “lošeg društva” i “loših momaka/devojaka”  (adrenaliski efekat) i slično. Samodestruktivnost i samopovređivanje su još neki od načina kojima granična osoba kompenzuje osećaj praznine i popunjava emocionalni ambis u kojem se nalazi. Stoga nije retko da počne da zloupotrebljava supstance, postane zavisnik od alkohola ili se oda narkomaniji u pravom smislu te reči. Isto tako, često se dešava da osoba namerno i svrsishodno sebe povređuje (npr. seče se nožem, bode se iglama) jer se tako “oseća živom”. Osećaj bola, tj. patnje je tako mehanizam na osnovu kojeg granična osoba na neki način definiše svoje ego-granice (iako je to lažno i trenutno), a to su možda jedini trenuci kada se osoba oseća da postoji, odnosno, da je realna. U sledećem tekstu ćemo se pozabaviti dubljom psihodinamikom i analizirati mehanizme funkcionisanja ovako organizovane ličnosti.

(Nastavak u sledećem tekstu. Napomena: tekstovi su serijske prirode, nisu individualni već povezani u smisleni celinu. Kako biste bolje razumeli celo izlaganje, pročitajte i prethodne tekstove.)